DA LI JE KAŠNJENJE U GOVORU UVEK RAZLOG ZA BRIGU?

Jedno od pitanja koje roditelji najčešće postavljaju jeste:
“Da li moje dete samo kasni malo ili treba da se zabrinem?”

To je potpuno prirodno pitanje. Kada primetimo da dete govori manje od vršnjaka, da koristi malo reči ili da još ne komunicira onako kako smo očekivali, lako se jave briga, poređenje i nesigurnost. Nekada okolina dodatno zbuni roditelja rečenicama poput:
“Ma polako, progovoriće.”
“Dečaci kasnije pričaju.”
“I ja sam kasno progovorio, pa mi ništa ne fali.”

Istina je da se deca zaista razvijaju različitim tempom i da nije svako kašnjenje odmah razlog za veliku brigu. Ali isto tako, nije dobro ni da se svaka sumnja dugo odlaže. Najvažnije je da roditelj zna šta da prati, kada je u redu da dete samo ima sporiji tempo, a kada je važno da potraži savet i dodatnu podršku.

Kao logoped, uvek volim da roditeljima kažem isto:
nije cilj da pravimo paniku, već da na vreme razumemo šta se dešava i kako detetu možemo pomoći. Kada se reaguje mirno i pravovremeno, mnogo toga može da se podstakne i olakša.

Nije svako dete isto

Prva stvar koju je važno razumeti jeste da razvoj govora ne ide kod svakog deteta istim tempom. Neka deca vrlo rano počnu da koriste reči, dok drugima treba više vremena da dođu do tog koraka. Neko dete će prvo više pokazivati i komunicirati gestovima, neko će više brbljati, neko će rano razumeti mnogo, a reči će doći kasnije.

Zato govor ne posmatramo samo kroz broj reči. Važno je da gledamo širu sliku:

• da li dete reaguje kada ga zovemo
• da li pokazuje šta želi
• da li gleda kada mu nešto imenujemo
• da li razume jednostavne naloge
• da li pokušava da imitira zvuke, slogove ili reči
• da li traži kontakt i uključuje se u komunikaciju

Nekada dete govori malo, ali lepo razume, pokazuje, sarađuje i polako napreduje. Tada često vidimo da postoji osnova na kojoj govor može da se razvija dalje. Ali kada uz manjak govora postoje i druge teškoće u komunikaciji, tada je važno obratiti dodatnu pažnju.

Kada kašnjenje u govoru nije razlog za paniku?

Postoje situacije kada dete deluje sporije u govoru, ali ipak pokazuje mnogo dobrih znakova. Na primer:

• razume ono što mu govorite
• pokazuje prstom šta želi
• gleda vas kada mu pričate
• pokušava da oponaša glasove ili pokrete
• uključuje se u igru
• koristi gestove
• vidi se da želi da komunicira, iako još nema dovoljno reči

U takvim situacijama često govorimo o detetu kome treba još vremena, više podsticaja i dobro vođena svakodnevna komunikacija. Tu roditelji kod kuće mogu mnogo da pomognu kroz igru, jasne reči, kratke rutine i materijale koji detetu približavaju pojmove na jednostavan način.

Upravo zato su kartice za razvoj govora korisne u ovom periodu. One pomažu da dete kroz sliku, pokazivanje i imenovanje postepeno širi razumevanje i rečnik, bez pritiska i bez komplikovanih zadataka. Roditelj dobija konkretan alat za rad kod kuće, a dete kroz igru dobija više prilika da sluša, povezuje i komunicira.

Kada je važno reagovati ranije?

Iako ne treba paničiti, postoje situacije kada nije dobro samo čekati. Posebno je važno da potražite savet ako primećujete da dete:

• slabo reaguje kada ga zovete
• ne pokazuje prstom šta želi
• ne koristi gestove
• ne pokušava da imitira
• malo razume ono što mu govorite
• ne uspostavlja zajedničku pažnju
• ne pokazuje interesovanje za komunikaciju
• ranije je nešto radilo, pa je to izgubilo

Takođe, ako vas roditeljski osećaj uporno upozorava da nešto nije kako treba, važno je da taj osećaj ne ignorišete. Vrlo često roditelj prvi primeti da detetu treba dodatna podrška.

Traženje saveta ne znači da “pravite problem”. To znači da želite da razumete razvoj svog deteta i da mu, ako je potrebno, na vreme pomognete.

Zašto nije dobro dugo čekati?

Roditelji ponekad odlažu savet zato što se nadaju da će se govor sam “otvoriti”. I nekada se to zaista desi. Ali problem je u tome što se u međuvremenu može izgubiti dragoceno vreme za podsticanje razvoja.

Što ranije razumemo kako dete komunicira i šta mu je potrebno, to lakše možemo da ga podržimo. Nekada će roditelju biti dovoljno nekoliko jasnih smernica za rad kod kuće. Nekada će biti korisno uvesti dodatne aktivnosti. A nekada je potrebno uključiti i stručnu podršku. U svakom slučaju, bolje je imati jasan uvid nego dugo živeti u neizvesnosti.

Šta roditelj može da prati kod kuće?

Ako imate dilemu, ne morate odmah gledati samo koliko reči dete govori. Obratite pažnju i na sledeće:

1. Da li dete razume?

Da li razume jednostavne naloge kao što su:
“Daj loptu.”
“Dođi.”
“Pokaži nos.”
“Stavi ovde.”

Razumevanje je veoma važan deo razvoja govora.

2. Da li pokazuje?

Pokazivanje prstom je jedan od važnih koraka u ranoj komunikaciji. Dete koje pokazuje obično želi da podeli pažnju, nešto traži ili pokaže da je nešto primetilo.

3. Da li pokušava da komunicira?

To ne mora odmah biti jasna reč. Može biti pogled, glas, slog, pokazivanje, pružanje predmeta, gest ili pokušaj imitacije.

4. Da li imitira?

Da li pokušava da ponovi zvuk, gest, pokret, glasanje životinje ili vašu intonaciju? Imitacija je važna osnova za dalje usvajanje govora.

5. Da li želi kontakt?

Da li vas uključuje u igru? Da li vas gleda kada želi nešto? Da li traži da zajedno radite nešto?

Kada sve ovo posmatrate zajedno, mnogo lakše je steći realniju sliku od samog pitanja: “Koliko reči zna?”

Kako kod kuće podstaći govor kada primećujete kašnjenje?

Ako dete kasni sa govorom, najvažnije je da rad kod kuće bude blag, jasan i redovan. Ne treba pojačavati pritisak, već povećati broj kvalitetnih prilika za komunikaciju.

Možete raditi ovako:

• pričajte detetu tokom svakodnevnih aktivnosti
• imenujte ono što gleda i koristi
• koristite kratke, jasne rečenice
• pratite ono što ga zanima
• postavljajte jednostavna pitanja
• nudite izbor između dva pojma
• proširujte ono što dete pokušava da kaže
• uključite slike, pokret, zvuk i imitaciju

Tu su kartice posebno dragocene, jer pomažu da sve ovo bude jednostavnije. Kada imate jasan vizuelni materijal pred sobom, lakše je započeti razgovor, postaviti pitanje, tražiti pokazivanje, povezati pojam sa rečju i kroz kratku igru detetu dati mnogo korisnih govornih prilika.

Na primer, sa karticama možete raditi vrlo jednostavne aktivnosti:

• “Pokaži mi gde je pas.”
• “Gde je jabuka?”
• “Hoćeš auto ili loptu?”
• “Šta je ovo?”
• “Koja je ovo boja?”
• “Šta radi dečak?”

Na taj način radite istovremeno na razumevanju, pažnji, povezivanju pojmova i razvoju rečnika.

Šta ne pomaže kada dete kasni sa govorom?

Kada roditelj brine, često nesvesno počne da radi više onoga što zapravo ne pomaže. Na primer:

• stalno ispituje dete
• traži da ponovi istu reč više puta
• upoređuje ga sa drugom decom
• pokazuje zabrinutost u toku same aktivnosti
• insistira kada dete nije raspoloženo
• očekuje brze i velike promene

Govor se ne razvija iz pritiska. Razvija se iz dobrog odnosa, osećaja sigurnosti i mnogo malih uspešnih trenutaka. Zato je mnogo korisnije da komunikacija ostane prijatna i bliska, nego da dete ima osećaj da je stalno na proveri.

Da li kartice mogu pomoći kada dete kasni sa govorom?

Mogu biti veoma koristan deo rada kod kuće, posebno kada se koriste pravilno i bez pritiska. Njihova vrednost je u tome što detetu daju jasan vizuelni oslonac, a roditelju konkretan način da lako uvede nove pojmove i svakodnevno radi na komunikaciji.

Kroz kartice za razvoj govora dete može da:

• gleda i prepoznaje pojmove
• pokazuje ono što razume
• povezuje sliku i reč
• širi rečnik
• vežba izbor, pažnju i imenovanje
• kroz igru dobija više prilika za komunikaciju

Važno je samo da kartice ne postanu “test”. Njihova svrha je da budu most ka igri, razgovoru i zajedničkoj pažnji.

Kada je vreme za logopeda?

Ako roditelj ima osećaj da razvoj govora ne ide očekivanim tokom, nema potrebe da dugo čeka “da vidi šta će biti”. Razgovor sa stručnjakom može dati mnogo jasnoće. Nekada će biti dovoljno da dobijete smernice za rad kod kuće. Nekada će biti korisno uključiti dodatnu podršku i pratiti napredak.

Najvažnije je da znate da traženje pomoći nije znak preterane brige, već odgovornosti. Dete ne gubi ništa time što proveravate i informišete se. Naprotiv, dobija priliku da mu se pomogne onda kada mu je to najpotrebnije.

Zaključak

Kašnjenje u govoru kod deteta nije uvek razlog za paniku, ali jeste razlog da obratimo pažnju. Neka deca zaista imaju sporiji tempo razvoja, dok drugoj deci treba više podsticaja ili dodatna podrška. Najvažnije je da ne gledamo samo broj reči, već celu sliku detetove komunikacije: razumevanje, pokazivanje, interesovanje za kontakt, imitaciju i želju da učestvuje.

Kada roditelj zna šta da prati i kako da radi kod kuće, mnogo je lakše da ostane miran i da detetu pruži ono što mu je zaista potrebno. Zato verujem u jednostavne, pažljivo osmišljene aktivnosti koje kroz igru otvaraju prostor za komunikaciju. Kartice za razvoj govora mogu biti lep i praktičan početak, jer roditelju daju jasan alat za svakodnevni rad, a detetu priliku da kroz sliku, pojam i igru gradi govor korak po korak.

Nije poenta da se uplašimo. Poenta je da razumemo, pratimo i reagujemo na vreme.