PRVE REČI KOD DETETA: KAKO DA IH PODSTAKNETE BEZ PRITISKA

Jedan od najlepših trenutaka za svakog roditelja jeste kada dete počne da koristi svoje prve reči. To je mali korak koji nosi veliku radost, ali i mnogo pitanja. Roditelji često razmišljaju da li dete govori dovoljno, da li kasni, da li treba više da ga podstiču i kako to zapravo da rade kod kuće.

Važno je da znamo da prve reči ne dolaze odjednom i ne dolaze na silu. One su rezultat svega što im prethodi: gledanja, slušanja, pokazivanja, razumevanja, zajedničke pažnje, imitacije i bliske komunikacije sa odraslima. Zato je najvažnije da dete pre prvih reči ima mnogo prilika da bude u kontaktu sa govorom, slikama, predmetima i ljudima koji sa njim komuniciraju mirno, jasno i sa puno strpljenja.

Kao logoped, roditeljima uvek volim da objasnim da prve reči ne treba “izvlačiti” iz deteta. Mnogo više pomaže kada stvaramo lepe i prirodne situacije u kojima dete poželi da pokaže, imenuje, ponovi ili traži. Upravo zato su kartice za razvoj govora divan alat, jer detetu približavaju pojam kroz sliku, a roditelju olakšavaju da svakog dana započne malu, korisnu i prijatnu govornu igru.

Kako nastaju prve reči?

Pre nego što dete izgovori prvu reč, ono već dugo uči.
Prati lice odrasle osobe.
Reaguje na glas.
Okreće se kada ga zovemo.
Pokazuje šta želi.
Pruža ruku.
Gleda predmet koji imenujemo.
Oponaša zvuke, slogove i intonaciju.

Sve su to važni koraci koji vode ka prvim rečima. Zato razvoj govora ne posmatramo samo kroz pitanje: “Da li je dete reklo neku reč?”, već i kroz to kako komunicira i koliko razume. Dete prvo gradi osnovu, pa tek onda na tu osnovu dolaze prve reči.

Šta se smatra prvom rečju?

Prva reč ne mora uvek zvučati savršeno. Nekada dete kaže samo deo reči, ali je koristi uvek za isto značenje. Na primer, kaže “ba” za balon ili “ta” za tata. Ako to radi namerno, prepoznatljivo i u pravoj situaciji, i to može biti važan početak.

Roditeljima je zato korisno da ne čekaju samo “idealno izgovorenu reč”, već da obrate pažnju na pokušaje. Nekada su baš ti mali pokušaji prvi znak da dete ulazi u aktivniji razvoj govora. Važno je da ih prepoznamo i podržimo.

Kako roditelj može da podstakne prve reči?

Najbolji način da podstaknemo prve reči jeste da detetu pružimo mnogo prilika da sluša i povezuje reč sa značenjem. To radimo kroz svakodnevne situacije, kratke igre, pokazivanje, imitaciju i jednostavne, jasne rečenice.

Na primer, dok jedete možete reći:
“Voda.”
“Kašika.”
“Još?”

Dok se igrate:
“Lopta.”
“Auto.”
“Pas.”
“Maca.”

Dok šetate:
“Drvo.”
“Ptica.”
“Beba.”

Kada dete više puta čuje istu reč u pravoj situaciji, lakše je povezuje sa onim što vidi i doživljava. Tako se postepeno stvara prostor da i samo pokuša da je koristi.

Kartice su u ovom periodu veoma korisne jer daju jasan vizuelni oslonac. Dete vidi pojam, čuje reč, pokazuje, gleda vas i polako počinje da pamti. To je posebno važno kod dece kojoj je potrebna dodatna podrška da se zadrže na jednoj slici, jednom pojmu i jednoj maloj govornoj aktivnosti.

Pričajte kratko, jasno i prirodno

Kada želimo da podstaknemo prve reči, nije potrebno da koristimo duge rečenice. Mnogo više pomažu kratke, jasne i prirodne poruke. Dete lakše usvaja jednostavan jezik koji može da poveže sa onim što gleda i radi.

Umesto:
“Hajde sada da uzmemo ovu tvoju omiljenu loptu i da se malo poigramo.”

Bolje je:
“Lopta.”
“Velika lopta.”
“Daj loptu.”
“Baci loptu.”

Takav govor je detetu pregledniji, lakši i jasniji. Kartice i ovde pomažu jer roditelja prirodno vode ka kratkim modelima: jedna kartica, jedan pojam, jedna jasna reč ili kratka rečenica.

Pratite ono što dete zanima

Dete najbolje uči kada krećemo od onoga što mu je već zanimljivo. Ako voli životinje, krenite od životinja. Ako često pokazuje voće, pričajte o voću. Ako ga zanimaju vozila, neka vozila budu početak vaše igre.

Kada radimo sa pojmovima koje dete voli, veća je šansa da će gledati, slušati, pokazivati i pokušati da komunicira. Zato je korisno imati materijale koji vam omogućavaju da lako birate temu prema interesovanju deteta. Kartice za razvoj govora su odlične upravo zato što možete uzeti baš onu grupu pojmova koja detetu u tom trenutku najviše prija.

Dajte model, a ne pritisak

Roditelji često iz želje da pomognu kažu:
“Reci maca.”
“Hajde, ponovi.”
“Kako kaže kuca?”

Ponekad je to u redu, ali ako komunikacija stalno izgleda kao proveravanje, dete može početi da se povlači ili da oseća napetost. Mnogo je korisnije da mu vi dajete dobar model govora, bez pritiska da odmah odgovori.

Na primer, dete gleda sliku psa.
Vi kažete: “Pas.”
Ako dete kaže nešto slično, vi to podržite: “Da, pas.”
Ako ne kaže ništa, nije problem. Dovoljno je da sluša, gleda i povezuje.

Govor se razvija mnogo lepše kada dete oseća da je komunikacija prijatna, a ne kada ima utisak da je stalno na zadatku.

Povezujte reč sa slikom, predmetom i iskustvom

Da bi reč dobila pravo značenje, dete treba da je doživi na više načina.
Ako gledate karticu sa jabukom, pokažite i pravu jabuku.
Ako je na kartici pas, setite se psa kog ste videli napolju.
Ako gledate voće, uzmite ga u ruku, pomirišite, pokažite, imenujte.

Što je više ovakvih veza između slike, reči i stvarnog života, dete lakše usvaja pojam i pamti ga. Zato su kartice posebno vredne kada ih ne koristimo samo kao “slike”, već kao početak razgovora, igre i povezivanja sa svakodnevicom.

Gledajte, pokazujte i čekajte

Jedan od važnih načina da podstaknemo prve reči jeste da damo detetu vremena. Kada pokažete karticu ili predmet, ne morate odmah reći sve umesto njega. Pogledajte zajedno, imenujte pojam i ostavite malu pauzu. Nekada baš u toj pauzi dete poželi da pogleda, pokaže, oglasi se ili pokuša da kaže nešto.

To čekanje je dragoceno. Govori detetu da ima prostor da učestvuje. Nekoj deci će za taj korak trebati više vremena, i to je u redu. Poenta nije da požurujemo, već da otvaramo prostor za komunikaciju.

Uključite igru, pokret i imitaciju

Prve reči se često lakše javljaju kada su povezane sa igrom i pokretom. Ako gledate karticu sa životinjom, oponašajte njen glas. Ako je na slici auto, pravite zvuk vožnje. Ako je lopta, kotrljajte loptu dok je imenujete. Kada govor povežemo sa radnjom, dete ga lakše doživljava i pamti.

Zato je veoma korisno da rad ne ostane samo na gledanju slike. Kartice mogu biti početak, a posle toga dodajte zvuk, pokret, imitaciju, predmet ili kratku igru. Tako pojam postaje živ, zanimljiv i detetu mnogo bliži.

Koliko dugo raditi?

Roditelji često misle da treba dugo da sede sa detetom da bi napredak bio vidljiv. U stvarnosti je mnogo važnije da rad bude kratak, ali redovan. Nekada je 5 do 10 minuta kvalitetne igre sasvim dovoljno, posebno ako se takvi mali trenuci ponavljaju svakog dana.

Mnogo je važnije da dete više puta u toku dana čuje, vidi i povezuje reči u prijatnoj atmosferi, nego da jednom sedne na dužu aktivnost koja će ga umoriti. Kartice su praktične baš zato što omogućavaju da i vrlo kratak trenutak postane vredna govorna stimulacija.

Šta ne treba raditi?

Kada roditelj brine, često krene da pojačava pritisak ne bi li “ubrzalo” govor.
Međutim, nije korisno:

• stalno ispitivati dete
• tražiti da ponavlja mnogo puta
• upoređivati ga sa drugom decom
• pokazivati nervozu kada ne odgovori
• insistirati na radu kada je umorno ili neraspoloženo

Govor se ne razvija kroz napetost. Razvija se kroz osećaj sigurnosti, bliskost i puno malih prilika za komunikaciju.

Kada je dobro potražiti savet?

Ako imate utisak da dete slabo reaguje na govor, ne pokazuje, ne pokušava da imitira, ne koristi gestove ili vas razvoj govora na bilo koji način brine, važno je da ne čekate predugo. Nekada je roditelju dovoljan savet kako da bolje radi kod kuće, a nekada je korisno uključiti dodatnu podršku.

Traženje mišljenja ne znači da pravite problem. To znači da želite da detetu na vreme pružite ono što mu je potrebno.

Zaključak

Prve reči kod deteta ne dolaze na silu. One nastaju postepeno, kroz bliskost, igru, ponavljanje, razumevanje i svakodnevnu komunikaciju. Kada roditelj govori jasno, prati interesovanje deteta, daje model bez pritiska i povezuje reči sa slikom i stvarnim iskustvom, dete dobija upravo ono što mu je potrebno da govor prirodno krene da se razvija.

Zato verujem u jednostavne, pažljivo osmišljene aktivnosti koje roditelj može lako da sprovede i kod kuće. Kartice za razvoj govora mogu biti prelep početak tog procesa, jer detetu približavaju prve pojmove, a roditelju daju jasan, praktičan i nežan način da svakog dana podstiče prve reči kroz igru.

Kada radimo mirno, redovno i sa puno strpljenja, i najmanji pokušaji postaju važni koraci napred.